|
Biši jugoslovenski
predsednik Slobodan Milosevic rođen je 20. avgusta 1941. godine u
Požarevcu, gde je zavrsio osnovnu skolu i gimnaziju, a Pravni fakultet u Beogradu
1964. Bio je clan Saveza komunista Jugoslavije [SKJ] od 15. januara 1959.
godine.
Radio je u Univerzitetskom komitetu SK Beograda od 1963. do 1966. godine
kao sekretar za ideološko-politički rad i predsednik Ideološke komisije,
potom je tri godine obavljao poslove savetnika predsednika Skupštine grada
Beograda za privredna pitanja, a kasnije kao rukovodilac Službe za
informacioni sistem grada Beograda.
Od 1969. do 1973. je bio zamenik generalnog direktora u 'Tehnogasu', a
zatim pet godina generalni direktor. Nakon toga postaje predsednik Udružene
Beogradske banke i ovu funkciju obavlja do kraja 1983. godine.
Do izbora na mesto predsednika GK OSK Beograda, aprila 1984. godine, bio je
na stalnom radu u Predsedništvu CK SKS.
U maju 1986. izabran je za predsednika Predsedništva CK SK Srbije, a nakon
godinu dana za predsednika Predsednistva SR Srbije.
Predsednik je Socijalističke partije Srbije [SPS] od njenog osnivanja u
julu 1990. Ta partija je nastala ujedinjenjem Saveza komunista Srbije i
Socijalistickog saveza radnog naroda Srbije [ŠRNS].
Na prvim visestranačkim predsedničkim izborima u Srbiji, decembra 1990.
godine, kao kandidat SPS dobio je 3.285.799 glasova [65,34 odsto] i postao
prvi predsednik Republike Srbije. Na narednim izborima, 20. decembra 1992,
nakon raspada bivše Jugoslavije, ponovo je izabran na tu duznost kada je
osvojio 2.515.047 glasova [53,24 odsto].
Za predsednika SR Jugoslavije izabran je 25. jula 1997. godine i na toj
funkciji ostao do 5. oktobra 2000. kada je pod pritiskom javnosti priznao
poraz na predsedničkim izborima održanim 24. septembra te godine. Na tim
izborima Milošević je dobio 1.826.799, odnosno 37,15 odsto glasova birača.
Za predsednika SRJ tada je izabran kandidat Demokratske opozicije Srbije
[DOS], lider Demokratske stranke Srbije [DSS] Vojislav Koštunica, sa
2.470.304, odnosno 50,24 odsto glasova birača.
Međunarodni sud u Hagu je 27. maja 1999, u vreme agresije NATO-a na SRJ,
optužio Milosevića i još četvoricu najviših funkcionera SRJ i Srbije za
zločine protiv čovečnosti počinjene na Kosovu. Optužnica je proširena i za
odgovornost Miloševića za zločine počinjene i u Hrvatskoj i BiH.
Milošević i njegova porodica nalaze se na spisku ličnosti kojima je
zabranjen ulazak u zemlje Evropske unije.
Autor je knjige 'Godine raspleta', koja je prevedena na nekoliko stanih
jezika.
Rezervni je kapetan JNA. Nosilac je Ordena rada sa srebrnim vencem i Ordena
rada sa crvenom zastavom. Tokom 1994. godine dobio je još tri ordena: Orden
Republike Srpske sa ogrlicom Medalju Rige od Fere i Orden srpskog ratnika
Društva za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova do 1918.
Od 1988. dobio je veliki broj plaketa, značaka i ostalih nagrada.
Govorio je engleski jezik.
Milošević je iza sebe ostavio suprugu
Mirjanu, ćerku Mariju i sina Marka.
|
